ILUSTRATIVAN IZBOR
IZ POEZIJE
STOJANA BERBERA


ODLAZAK

Odaziš polako dok trava raste
Kroz moje kosti kroz misli Prsti tvoji
Odnose čitav grad Putuju laste
Voz kao na uzburkanom moru stoji

Vidim ti lice i stare novine
Kojima se zaklanjaš od vetra i mene
Kraj tebe neka žena reče Visine
Ne postoje One su izmišljene

Voz ipak kreće Vetar naglo staje
Dok se pretvaram u oko u ruku
Nestaješ brzinom ptice kao da je

Sve bilo izvan nas U zvuku
Ostajem sam Nad glavom mi voće
Pun sam tebe a opet pun samoće


JUTRO

Noć ova zapaliće se ali izgoreti neće
Jutro s verom dolazi da smiri nesmirene
Prolazim dok jesen proleće i vidim
Žute dani Lišće počinje da vene

Noć ova zapaliće se ali izgoreti neće
Dan sviće beo a opet s velikom nadom
Sam na obali reke stojim i vidim Reka se kreće
I ptice minuše nekud al ne minuše kradom

Noć ova zapaliće se ali izgoreti neće
Javlja se nova ljubav u ovu zoru mladu
Raspet u samom sebi ja nemam ljubavi veće
od smrti što dolazi u bagremovom hladu
I vidim Vatra u meno gori ali dotrajati neće


DAŽD

daždi a potom sneg
crvena moskva kao devojka bela
dva krana uznela se u nebo
kao dva angela
što lete kroz muzeje kremlja

njet njet
govorila je ona

ljubiti il ne ljubiti
pitanje je sad

a sneg veje
i kiša lije
dok čitava moskva votku pije
i misli na sutrašnji dan

njet njet
govorila je ona
eto san

a dolazila mi tajno
da ne vidi niko
u po bela dana
da mi vida telo
od nekih lepih rana


13. A

Ljubio sam te kao pred smrt, kao da mi
ostaje samo sekund, kao da ću tog trena
nestati u nemerljivom vremenu, pa sam
srkao čelo, usne i tvoje vesele oči,
pa sam grabio dojke u želji da smrt me
strašna zdesi, pa sam ti trbuh prevrtao,
mekim dlanom gladio,
niz stegna se spuštao, niz doline
tvoje vlažne, prste ti na nogama grickao,
tabane tvoje ljubio,
dok si se uvijala oko mene
kao oko prvog čoveka,
dok si se spuštala i dizala
nada mnom već davno mrtvim, usnulim
ko zna kad.


LAZA KOSTIć U KRUŠEDOLU

naslonio laza kostić
u krušedolu
rusu glavu na ruke
podbočio se dlanovima
drži otežalu misao
drži svoje godine

dolaze kaluđeri
prilazi iguman
zovu lazu na ručak
na počinak
na tihe molitve

ništa ne odbija laza kostić
hoda za monasima
gluv i slep
sa glavom među dlanovima
sa francuskim dnevnikom
posred čela

a niko ne vidi
da lazinu glavu pridržava lenka
ta senka bleda i vitka
prozračna i mlada
pridošla iz davnog leta
dozvana lazinim stihom
sa onog sveta


GODINA 1986

za stolom sedimo u belim košuljama
prijatelji piju rakiju mirišu krušku
prijateljice ispiraju kiselom vodom grlo
konobar vuče pola rasporenog praseta
ko će sve to da pojede
tovarimo kašikama viljuškama noževima
guramo rukama prstima zubima
zalivamo vinom iz sunčane dalmacije
muzika nas zove da igramo
kako da igramo kad nismo sve pojeli
još su ostale svinjske noge ostale su uši
ostala je salata od kiselog kupusa
ostale su dve čaše vina ostala je voda
hajdemo kažu prijatelji

skakanjem ćemo novi prostor stvoriti
srećna vam nova godina dovikuje
domaćin krčme
ljubi se sto sa stolom ljubi se
čitava kafana
sve prašti od poljubaca i muškog mumlanja
samo u uglovima ćute prasići
mašu glavama mrdaju ušima kopaju nogama
srećno vam bilo vrte oglodanim repom


DEčANI

Šume posečene,
ratari odseljeni,
monasi razjureni,
a Visoki Dečani
stoje.

Nema sivih kraguja,
iščezle veverice,
ni čoban, ni monah
ne poje,
a Visoki Dečani
stoje.

Nestali kosci,
tmurni oblaci
nad nama,
duša se naša slama,
a Visoki Dečani
stoje.


SVIRALA

skoliše nas sa svih strana
mrak zavlada usred dana

preživesmo u tom kalu
i pevasmo uz sviralu

jutros tek smo saznali
vaskrs a mi padali


NOVI POčETAK

Ceo vek, i više,
naši stričevi, i otac, i brat sniše
da imaju zajednički vrt,
a onda dođoše brankovići i kao smrt
spališe i kuću, i podrum, i krov,
i dignuvši visok zid
kraj njega iskopaše
i dubok rov.

Zalud nam beše
i molba, i suza, i muklog srca bat,
kosovska večera, i kletva,
brankovići gluvi, i slepi,
prodadoše nas za zlatan sat
kao da nismo isto seme,
isti jezik, istorija, jedan vrat.

Sada smo opet na početku.
Nakovanj stoji, ali majstora njet.
Odahnjujemo za novi zamah, novi let,
pa neka nam već jednom
nebeska zvezda zasija,
ili neka se rasprsne svet.

2 od 2