dno
Sadržaj:

Bibliografija književnih dela Stojana Berbera



Zoran M. Mandić, Zoran Kolundžija, Tihomir Petrović i Stojan Beerber
na promociji Pečatnika (Učiteljski fakultet, Sombor, 2005)

1970.
Ptice i vodoskoci, antologija somborske poezije, Pokret, Sombor, 1970.

1975.
Svetlosna izvorišta, antologija somborske poezije, Zajednica kulture, Sombor, 1975 (1976).

1976.
Bela jutra, pesme, Ravangrad, Sombor, 1976.
Vrlo važno, antologija somborske poezije za decu, Ravangrad, Sombor, 1976.

1978.
Gorki vilajet, pesme, Ravangrad, Sombor, 1978.

1981.
Korak do slobode, istorijska studija, SUBNOR, Sombor, 1981.

1982.
Ravangrad, poema, Biblioteka 37, Sombor, 1982.
Koji me prate, pesme, Biblioteka 37, Sombor, 1982.
Ne san, pesme, Ravangrad, Sombor, 1982.

1983.
Dažd, pesme, Biblioteka 37, Sombor, 1983.
Pukotina, pesme, Biblioteka 37, Sombor, 1983 (1983).

1984.
Ljub, pesme, Biblioteka 37, Sombor, 1984.

1985.
Rusalke, pesme, Biblioteka 37, Sombor, 1985

1986.
Brava, pesme, Biblioteka 37, Sombor, 1986.
Vera (Balada), monodrama, Narodno pozorište, Sombor, 1986.

1987.
Izabrane pesme, priredio Radivoj Stokanov, Književna komuna, Apatin, 1987.

1988.
Barutni magacin, izabrane pesme, priredio David Kecman, Biblioteka 37, Sombor,1988.
Nebeska skela, pesme, Stražilovo, Irig, 1988.

1989.
Kosovska izdaja, istorijska studija, Dnevnik, Novi Sad, 1989.

1990.
Znak, pesme, Biblioteka 37, Sombor, 1990.

1991.
Kob, pesme, Slavija, Novi Sad - Biblioteka 37, Sombor, 1991.

1992.
Slovo o Rasciji,pesme, Krajina, Sombor, 1992.
Srpske junačke pesme Krajine, antologija, Biblioteka 37, Sombor - Osvit, Karlovac, 1992 (1992).
1994.
Reagovanja 1, publicistika (društvo, kultura), Krajina, Sombor - Slavija, Novi Sad,1994.

1995.
Reagovanja 2, publicistika (društvo, politika), Krajina, Sombor - Slavija, Novi Sad,1995.

1996.
Srpske junačke pesme, antologija, Slavija, Novi Sad, 1996.
Bûszt, pesme (na mađarskom), Forum, Novi Sad, 1996.
Prah, pesme, Svetovi, Novi Sad - Književna zajednica, Kikinda, 1996.

1997.
Srpske junačke pesme Krajine, antologija (drugo izdanje), Glas srpski, Banja Luka, 1997.
Lament - Život i smrt Miloša Crnjanskog, drama, Matica srpska, Novi Sad, 1997.
1999.
Vera i druge priče, priče, Nova Slavija, Novi Sad, 1999.
Srpska ljubavna poezija (izbor), Almanah - Kalendar Učiteljskog fakulteta, Sombor, 1999.

2000.
Trifuneja, roman, Matica srpska, Novi Sad, 2000.
črte, pesme, Kulturna manifestacija "Gligorije Gliša Elezović", Biblioteka "Sveti Sava", Priština/Leposavić, 2000.
Srpska rodoljubiva poezija (izbor), Almanah-Kalendar Učiteljskog fakulteta, Sombor, 2000.

2001.
Trifuneja 2, roman, Matica srpska, Novi Sad, 2001.
Srpska poezija za decu (izbor), Almanah-Kalendar Učiteljskog fakulteta, Sombor, 2001.

2002.
Crnjanski – prolegomena za patografiju, Zadužbina “Andrejević”, Beograd, 2002.
Lazin breg, pesme, izbor i predgovor Nikola Strajnić, Karlovačka umetnička radionica, S. Karlovci, 2002.
Pesme, predgovor Zoran M. Mandić, Prosveta, Beograd, 2002.
Srpska ljubavna poezija, antologija, Učiteljski fakultet-Sombor, Prometej-Novi Sad, 2002.

2003.
Trifuneja 3, roman, Matica srpska, Novi Sad, 2003.
Pelud, pesme, Krajina, Sombor, 2003.

2005.
Pečatnici, studije i eseji, Prometej, Novi Sad, 2005.

2008.
Zebnja, roman, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Istočno Sarajevo, 2008.


Priredio:

Radomir Drakulić, Na raskršću, pesme, izbor i predgovor Stojan Berber, Zajednica kulture, Sombor, 1974.



Stojan Berber i Spasoje Grahovac
(Srpski Itebej, 2005)

Biobibliografija o Stojanu Berberu


1974.
Jovanović D., Živa izdavačka delatnost, Dnevnik (Novi Sad), 11.7.1974.
Relić Nikola,Da se poetska reč ne zaboravi, Politika (Beograd), 10.11.1974.

1975.
Antić Miroslav, Arheologija duha, Dnevnik (Novi Sad), 1.12.1975.
D.K-n (Kecman David Dako), Somborsko pesništvo ima budućnost, Somborske novine (Sombor), 11.7.1975.
Cvetković Tomislav, Romantizirana antologija, Dometi (Sombor), 1975,4: 143 - 145

1976.
Gajić Dragoljub, Tri nove pesničke zbirke, Dometi (Sombor), 1976,6: 138-139
Mandić M.Zoran, Pregled somborskog pesništva, Pokret (Sombor), 1976,1: 6
Rajković Radomir, Ljubavne asocijacije, Dometi (Sombor), 1976,7: 72 - 73
Relić Nikola, Oživljena tradicija, Politika (Beograd), 22.7.1976.

1977.
Gajić Dragoljub, Za decu je pesništvo vrlo važno, Dometi (Sombor), 1977,9: 136 - 137

1980.
Gajić Dragoljub, S.Berber:Gorki Vilajet, Dometi (Sombor), 1980,22: 134
Mandić M.Zoran, Tri somborska pesnika, Dnevnik (Novi Sad), 20.7.1980.
Škorić Dušan, Gorki Vilajet, Radio Sombor, 1980.

1981.
J.B., “Korak do slobode” - knjiga dr S.Berbera, Eliksir (Novi Sad), 5.6.1981.
Kecman David Dako, Inspiracija za nova dela, Komunist (Novi Sad), 1981.
Kecman David Dako, Srcem protiv zla, Komunist (Novi Sad), 3.4.1981.
Sremčević Andrija, Korak do slobode, Somborske novine (Sombor), 6.3.1981.

1982.
Vladisavljević Aleksandar, Kako smo osvajali slobodu, recenzija, 1982.
Vrebalov Stevan, San u nesnu, recenzija, 1982.
Kecman David Dako, Inspiracija za nova dela, Rad (Beograd), mart.1982.
Kecman David Dako, Slovo ljubve Somboru, Somborske novine (Sombor),10.9.1982.
Mandić M.Zoran, Lirika o Somboru, Dnevnik (Novi Sad), 2.12.1982.
Stokanov Radivoj, Između modernosti i tradicije, Dometi (Sombor), 1982,31: 132-135
Stokanov Radivoj, čarolije Ravangrada, Somborske novine (Sombor), 17.12.1982.

1983.
Vladisavljević Aleksandar, Zapožarena čulnost, recenzija, 1983.
Gajić Dragoljub, Dečji doživljaj rata, Misao (Novi Sad), 25.4. - 5.5.1983.
Kecman David Dako, Ne san, Radio Sombor, 8.1.1983.
Kecman David Dako, Pukotina, Radio Sombor, 1983.
Popić Milenko, Odjeci erotskog, Somborske novine (Sombor), 11.11.1983.
Stokanov Radivoj, Između tradicije i modernosti, Somborske novine (Sombor), 14.1.1983.
Herceg Janoš, Pesnik lokalnog kolorita, Ûzenet (Subotica), 1983.
Cvetković Tomislav, Na ljubavnu temu, Dnevnik (Novi Sad), 14.7.1983.

1984.
Kecman David Dako, Draž i gorčina kasnih spoznaja, Radio Sombor,20.10.1984.
Nenadić Milan, Pukotina raja, Zrenjanin (Zrenjanin), 13.1.1984.

1985.
D.K-n (Kecman David Dako), Uspela monodrama, Somborske novine (Sombor),6.12.1985.
Kecman David Dako, Pogovor - Rusalke, Biblioteka 37 ,Sombor, 1985.
Mandić M.Zoran, Raskrinkavanje straha, Somborske novine (Sombor), 25.10.1985.
Mandić M.Zoran, Rusalke, Borba (Beograd), 4.12.1985.
Mlađenović Milivoje, Rusalke, Radio Sombor - Vedri talas, 20.10.1985.
Mlađenović Milivoje, Rusalke, Radio Sombor - Reč o knjizi, 1985.
Nišavić Rale, Balada “Vera Gucunja”, Komunist (Novi Sad), 27.12.1985.

1986.
Kecman David Dako, Uspela monodrama, Politika (Beograd), 7.1.1986.
Mandić M.Zoran, Snovi i događanja, Somborske novine (Sombor), 24.10.1986.
Mlađenović Milivoje, Brava, Radio Sombor, 25.10.1986.
Herceg Janoš, Pesništvo sujeverja, Dolgozõk (Subotica), 27.2.1986.
Cvetković Tomislav, Dijalog s vremenom, Dometi (Sombor), 1986,46-47: 150-151

1987.
Gajić Dragoljub, Ključevi za brave straha i svakidašnjicu, Rukovet (Subotica),1987, 2:200 - 201
Mandić M.Zoran, (Pesme) Brava, Revija (Osijek), 1987,4: 138
Stokanov Radivoj, Uvod u čitanje - Izabrane pesme, Književna komuna (Apatin), 1987.

1988.
J.B. (Backović Jovan), Promovisana knjiga Stojana Berbera, Glas Komune (Apatin), 11.6.1988.
Kecman David Dako, Predgovor - Barutni magacin, Biblioteka 37 (Sombor)1988.
Kecman David Dako, Mozaik lirskih mena, Ekspres politika (Beograd), 3.8.1988.
Mandić M.Zoran, Pesnik i njegovo odredište, Somborske novine (Sombor), 28.10.1988.
Mandić M.Zoran, Pesme, radionica…, Letopis Matice srpske (Novi Sad),oktobar,1988.
Popović-Bjelica Ljubica, Kolanje života,Dometi (Sombor),1988,55:101-102
S.R. (Saša Radojčić), Izabrane pesme, Somborske novine (Sombor), 30.4.1988.
Tomašević Boško, Istrajavajući opstanak, Oko (Osijek), 28.7-11.8.1988.
Herceg Janoš, Pesnički put jednog somborskog poete, Dolgozõk (Subotica),28.6.1988.
Cvetković Tomislav, Nebeska skela, recenzija, 1988.
Škorić Dušan, Sumiranje mitologije, Radio Sombor - Reč o knjizi, 14.5.1988.
Škorić Dušan, Sumiranje mitologije, Politika (Beograd), 25.6.1988.

1989.
Vladisavljević Aleksandar, Batinska poema, Somborske novine (Sombor), 3.3.1989.
Gajić Dragoljub, Je li Branković izdajnik, Politika (Beograd), 1.7.1989.
Gátáiantu P., Un mou aspect al Bátáliei de la Cimpia Mierlei, Libertatea ,26.8.1989.
Getejanc Pavel,Kako se (pre)kalio čelik, Dnevnik (Novi Sad), 21.3.1989.
đorđević Miloš, Poetsko vaskrsnuće sveta detinjstva, Jedinstvo (Priština), 2.3.1989.
đorđević Miloš, Lirski portreti heroja, Jedinstvo (Priština), 17.5.1989.
Zbiljić Dragoljub, Izazov istoričarima, Jedinstvo (Priština), 24-25.6.1989.
Kesić Milorad, “Kosovska izdaja” Stojana Berbera, Dnevnik (Novi Sad), 5.6.1989.
Kecman David Dako, Linija ravnanja, Komunist (Novi Sad), 26.5.1989.
Kecman David Dako, O istini, sa odstojanja, Somborske novine (Sombor), 7.7.1989.
Kecman David Dako, Kosovska izdaja, Komunist (Novi Sad), 21.7.1989.
Kecman David Dako, Slovo o kosovskoj epopeji, Glas (Banja Luka), 21.7.1989.
Nišavić Rale, Tragom predanja, Borba (Beograd), 3.8.1989.
Herceg Janoš, Stojan Berber versei, Dolgozõk (Subotica), 20.4.1989.
Cvetković Tomislav, Nebeska skela, Politika (Beograd), 18.3.1989.

1990.
Grubač Stefan, Brigom i naporom, Radio TV revija (Beograd), 19.7.1990.
đorđević Miloš, Kosovo kao metafora, Jedinstvo (Priština),1-2.9.1990.
D.K-n (Kecman David Dako), Lirski putopis sa Kosova, Somborske novine(Sombor) 13.7.1990.
Lazić Momir, Oda Kosovu, Srpski glas (Topusko), 1990, 5.
Mandić M.Zoran, Put na Kosovo, Somborske novine (Sombor), 20.7.1990.
Mandić M. Zoran, Stojan Berber “Kob” (zbirka pesama), recenzija, 1990.
Tomašević Boško, Iz iskustva bitka i pevanja: nacrt za jednu ontologiju pesništva, Naučna knjiga (Beograd), 1990,119-122.

1991.
Vladisavljević Aleksandar, Poetsko sazvežđe, Somborske novine (Sombor),30.8.1991.
Grubač Stefan, Uprkos svemu, Radio TV revija (Beograd), 23.5.1991.
Kecman David Dako, Lirska prizemljenja kobnih nebesnika, recenzija, 1991.
Lazić Marija, Dobar posao sastavljača, Zbilja (Beograd ), 1991,10.
Mandić M.Zoran, Srpska biografija, Somborske novine (Sombor), 19.4.1991.
Mandić M.Zoran, Somborsko pesništvo, Politika (Beograd),17.8.1991.

1992.
Mandić M.Zoran, Pregled somborskog pesništva, Dnevnik (Novi Sad), 21.6.1992.
Kecman David Dako, Lirski stožeri, recenzija, 1992.

1993.
Zbiljić Dragoljub, Opstanak kroz čojstvo, Jedinstvo (Priština), 31.7.-1.8.1993.
Zbiljić Dragoljub, Lasno ćemo ako jesmo ljudi, Dnevnik (Novi Sad), 27.7.1993.
Mandić M.Zoran, Srpska biografija, Dnevnik (Novi Sad), 21.3.1993.


Saša Radojčić, Zoran M. Mandić, Tihomir Petrović i
Stojan Berber (Sombor, 2005)

1994.
Kecman David Dako, Pogovor - Reagovanja 1 (društvo/kultura), Izdavačka delatnost Krajina , Sombor - KUZ Slavija, Novi Sad, 1994.
Kecman David Dako, Tragalački zbornik, Somborske novine (Sombor), 15.4.1994.
Kujundžić Miodrag, Strasno pravdoljublje, izgovoreno na promociji knjige u KPZ APV, (Novi Sad), 23.5.1994.
Popović - Bjelica Ljubica, Tragom kosovskog mita, u knjizi Reč posle, Slavija,Novi Sad, 1994.
Popović Radovan, Reagovanja Stojana Berbera, Politika (Beograd), 13.6.1994.
Turjačanin Zorica, Pesma nas je održala, Krajiški vojnik (Banja Luka), april,1994.

1995.
đorđević Z. (Zorica ), Angažovani dnevnik, Jedinstvo (Priština), 6.9.1995.
Kecman David Dako, Zbornik uverenja, zabluda i slutnji, Somborske novine (Sombor), 3.9.1995.
Petrović Ilija, Istina u politici, Dnevnik (Novi Sad), 1995.
Popović Radovan, Pavlovićeve kratke priče, Politika (Beograd), 9.10.1995.
Salatić Spasoje, Pogovor - Reagovanja 2 (društvo/politika), Izdavačka delatnost Krajina , Sombor - KUZ Slavija, Novi Sad, 1995.

1996.
Veselinović Branko, čudesni svetovi epike, Somborske novine (Sombor),9.8.1996.
Grahovac Spasoje, Indikacija srpskih potreba, Luča (Subotica), 11.1996, 4:73
Grahovac Spasoje, Pogovor - Prah, Književna zajednica, Kikinda - Svetovi, Novi Sad, 1996.
đorđević Z. (Zorica), Srpska epika, Jedinstvo (Priština), 24.7.1996.
Zuković Ljubomir, Nova panorama, Dnevnik (Novi Sad), 17.7.1996.
Kecman David Dako, Izazov baštine, Somborske novine (Sombor), 26.4.1996.
Kecman David Dako, Od praha trag, Dnevnik (Novi Sad),18.9.1996.
K.D. (Kecman David Dako), Privrženost lepoj reči, Somborske novine (Sombor) 22.11.1996.
V.M. (Mićunović Vlado), Promocija “Srpskih junačkih pesama”, Politika (Beograd), 10.6.1996.
Mandić M.Zoran, Junačke pesme, Politka (Beograd), 20.7.1996.
Mandić M.Zoran, O patnji i trajanju, Borba (Beograd), 14.11.1996.
Nenadić Milan, Srpske junačke pesme, Zrenjanin (Zrenjanin), 2.8.1996.
F.P. (Petrinović Franja), Srpske junačke pesme, Dnevnik (Novi Sad), 8.6.1996.
Popović Radovan, Srpske junačke pesme - Antologija dr Stojana Berbera, Politika (Beograd), 20.5.1996.
S.Lj., Pesme Stojana Berbera, Blic (Beograd), 14.11.1996.
Fekete J.Jožef, Somborski koreni, Somborske novine (Sombor), 21.6.1996.

1997.
Belančić Milijana, Epska poezija u duši naroda, Dani (Subotica), 9.04.1997.
Grahovac Spasoje, Poezija kao distanca i demant,Kikindski život(Kikinda), 3.09.1997.
Grković Milica, Ima Krajine, izgovoreno na promociji, Preparandija (Sombor), 27.11.1997.
Zuković Ljubomir, Neprevaziđena lepota, Dnevnik (Novi Sad), 17.11.1997.
Kecman David, Vaseljenom crn konjanik, Luča (Subotica), 1997, 6-7:99-100..
Kecman David, Tri života Miloša Crnjanskog, Somborske novine (Sombor), 28.11.1997.
Radojčić Saša, Svirala, Luča (Subotica), 1997, broj ?
Ljubica Popović-Bjelica, Kolanje života, u knjizi Preplitanje vremena, Slavija, Novi Sad, 1997.
Ljubica Popović-Bjelica, Podstrek za dalja preispitivanja, u knjizi Preplitanje vremena, Slavija, Novi Sad, 1997.

1998.
Grković Milica, Pesme o Krajini, Borba (Beograd), 21-22.2.1998.
đorđević Z. (Zorica), Drama o Crnjanskom, Jedinstvo (Priština), 8.1.1998.
Kecman David Dako, U plavom krugu, Dnevnik (Novi Sad), 14.6.1998.
Kecman David Dako, Trifuneja, recenzija, 3.7.1998.
Kecman David Dako, Metafora u plavom krugu, Oslobođenje (Banja Luka), 16.9.1998.
D.K-n (David Kecman Dako), Osvetljavanje prošlosti, Somborske novine (Sombor), 25.9.1998.
Momir Lazić, Vreme sudi svima, iz knjige Trideset jedan portret, RIVEL Ko (Beograd), 1998.
Zoran M.Mandić, Poezija polisemičnog pesničkog govora, Orbis (Kanjiža), 1998
Radovanović Mileta, Lucidni Crnjanski, Politika (Beograd), 28.2.1998.
Florika Štefan, Višak radne i stvaralačke energije Stojana Berbera, Dnevnik (Novi Sad), 9.9.1998.

1999.
Spasoje Grahovac, Poezija kao distanca i demanti, iz knjige Nepristajanje na samoću, Nova Slavija (Novi Sad), 1999.
Spasoje Grahovac, Produktivna književna radionica, iz knjige Nepristajanje na samoću, Nova Slavija (Novi Sad), 1999.
Spasoje Grahovac, Prava antologija u pravo vreme, iz knjige Nepristajanje na samoću, Nova Slavija (Novi Sad), 1999.
Nikola Strajnić, Pulsiranje pesme, iz knjige Karlovački eseji, Savez pedagoških društava Vojvodine, Novi Sad, 1999.

2000.
David Kecman Dako, Vertikale sa dna pakla, o knjizi Vera i druge priče, Luča (Subotica), 2000. David Kecman Dako, Ljudi paklenih biografija, o knjizi Vera i druge priče, Borba (Beograd), 25.maj 2000.
David Kecman Dako, Vertikale sa dna pakla, o knjizi Vera i druge priče, Dnevnik (Novi Sad), 12.jul 2000.
Zoran M. Mandić, Razgovor sa vremenom, o knjizi Vera i druge priče, Politika (Beograd), 10.jun 2000.
Ljubica Popović-Bjelica, Zapitanost nad sudbinom, u knjizi Odblesci trajanja, Budućnost, Novi Sad, 2000.
Spasoje Grahovac, Produktivna i bogata književna radionica Stojana Berbera, pogovor romana "Trifuneja", Matica srpska (Novi Sad), 2000.
David Kecman Dako, Sudbinski krug seobnički, O Trifuneji, Borba (Beograd), 28.11.2000.

2001.
Ljubica Popović- Bjelica, Usud srpski, o Trifuneji 1, Dnevnik (Novi Sad), 4.4. 2001.
Saša Radojčić, Istorijska slika u mitskom okviru, o Trifuneji 1, Dometi (Sombor), 2001, 104/105: 119-120.

2002.
Radovan Popović, Orali smo more (Novo u knjižarskim izlozima), o Trifuneji 2, Politika, 21. 1. 2002; 14.
Marija Lazić, Zatravljena staza, o Trifuneji 1, Luča (Subotica), 2002, 1: 99-101.
Spasoje Grahovac, Srpske seobe, o Trifuneji 2, Borba, 28.3. 2002.
Milutin Šljivančanin, Tamni vilajet Stojana Berbera, Norma (Sombor), 2001, 3:179-183.
Saša Radojčić, Pisac na “kauču”, O knjizi “Crnjanski-Prolegomena za patografiju”, Politika (Beograd) , 29.6. 2002.
Zoran M. Mandić, U lavirintu Crnjanskove biografije, O knjizi “Crnjanski –Prolegomena za patografiju”, Borba (Beograd), 4. 7. 2002.
Z.M. (Zorica Milošević), Vidici sa “Lazinog brega”, Somborske novine, 2.8.2002.

2003.
M(ilan) Živanović, Pesnički voz i loz, Dnevnik, 14.1.2003.
Radovan Popović, Srpska ljubavna poezija, Politika, 20.1.2003.
Zoran M. Mandić, Srpska ljubavna poezija, Borba (Beograd), 27. 2. 2003.
Miloš đorđević, Srpska odiseja bez povratka, o Trifuneji 2 u knjizi “Stvaralački duh i analitički čin”, Institut za srpsku kulturu, NUB “Ivo Andrić”, Filozofski fakultet, Priština, Leposavić, Kosovska Mitrovica, 2002.
Miloš đorđević, Slika sveta, ironija i humor “Trifuneje” Stojana Berbera, “Norma” (Sombor), VIII, 3/2002, 165-171.
Ilija Petrović, Berber Stojan, u “Lastari somborskog učiteljišta”, samostalno izdanje, Novi Sad, 2003.
Z.M. (Zorica Milošević), Ravangradski divani, Somborske novine,27.6. 2003
R.Popović, Novo u knjižarskim izlozima, o Trifuneji 3, Politika 30.6. 2003.
Tihomir Petrović, Poezija ljubavi, o antologiji Srpska ljubavna poezija, Naša reč, Leskovac, 22.8. 2003.
Spasoje Grahovac, Antologija srpske ljubavne poezije, Akt, Valjevo, 2003, 6,7,8: 88-89.
Saša Radojčić, Novi okvir za srpske istorije, o Trifuneji 2, Dometi, 2003, 112-113:125-127.
Ljubomir Zuković, Iz posebnog ugla (o knjizi Crnjanski – prolegomena za patografiju), Luča, 2003, 3-4: 40-46.
Spasoje Grahovac, Poezija kao distanca i demanti, u knjizi Bogatstvo književne reči, Učiteljski fakultet, Sombor, 2003, 70-72
Spasoje Grahovac, Antologija sa novim pesnicima, u knjizi Bogatstvo književne reči, Učiteljski fakultet, Sombor, 2003, 73-75.
Spasoje Grahovac, Produktivna književna radionica – tri knjige Trifuneje, u knjizi Bogatstvo književne reči, Učiteljski fakultet, Sombor, 76-82.
Spasoje Grahovac, Pripovetke u modernitetu savremenih strujanja (knjiga Vera i druge priče), u knjizi Bogatstvo književne reči, Učiteljski fakultet, Sombor, 2003, 83-86.
Zoran M. Mandić, Trifunove seobe, Zlatna greda, N.Sad, 2003, 26:64

2004.
Milivoje Mlađenović, Doprinos izučavanju Crnjanskog, Norma, Sombor, 2004, 1-2,
Nada Zorić, O ljubavi i smrti, melanholično, RTS, Dnevnik 1 (Novi Sad), 10. 2. 2004.
Ljubomir Zuković, “Trifuneja” Stojana Berbera, Letopis Matice srpske, 2004, 473, 1 – 2: 235 – 241.
Saša Radojčić, Sjaj istorije i strepnja (o knjizi Pesme), Borba (Beograd), 18.3.2004.
Ljubica Popović – Bjelica, Tragom novih seoba, o Trifuneji, Savremenik, Beograd, 2004, 117-118:105-107.
Zoran Mandić, Prožimanje vremena, intervju sa Stojanom Berberom, Luča (Subotica), 2004, 4:53-55.
Ljilja Ilić, Pogled (o knjizi Lazin breg), u Književnost mišljenja, Kultura, Bački Petrovac, 2004.

2005.
Vladimir Jokanović, Stojan Berber, u "Lekari u savremenoj umetnosti Srbije", DLV i Bistrica, Novi Sad, 2005, 29–31.
Milutin Šljivančanin, Tamni vilajet, u "Tragom poetskog smisla", Budućnost, Novi Sad, 2005, 50-55.
Mara Knežević, Trifuneja..., Srpska vila, Bijeljina, 2005.
Dragoljub Stojadinović, Strast i ljubav (O Pečatnicima), Novosti, 26. 12. 2005.

2006.
Mara Knežević, Pečatnici svojim delom overavaju vreme, Luča (Subotica), 2006, 1:75-82.
Zoran Mandić, Jedna istorija srpske kulture (O Pečatnicima), Sveske (Pančevo), 2006, 79: 162-163.
David Kecman, Razgovor o Pečatnicima sa Stojanom Berberom, Radio Sombor, 13. 3. 2006.
Nada Zorić, O Pečatnicima, Televizija Novi Sad, Jutarnji program, 14. 3. 2006.
Ljubica Popović–Bjelica, Tragom velikana, (O Pečatnicima), Savremenik (Beograd), 20006, 135-136:134-136.
I. Grgurić, Svedočanstvo o čoveku s viškom energije, Građanski list, 25.5. 2006:11
M.(ilan) Živanović, Pulsiranje teksta ( O Razmicanju vremena), Dnevnik, (Novi Sad), 11. 7. 2006.
Mara Knežević, O književnom delu Stojana Berbera, Okrugli sto kritike, Sombor, 13. 10. 2006.
Ljubomir Zuković, Razmicanje vremena Stojana Berbera, Okrugli sto kritike, Sombor, 13. 10. 2006.
Radomir Babin, Obilje tragova Stojana Berbera, Luča (Subotica), 2006, 4:56-65
Miroslav Egerić, Pečatnici Stojana Berbera, eseji i svedočenja, Trag (Vrbas), 2006, 8: 133-135.
Tihomir Petrović, Knjiga o srpskim stvaraocima, O Pečatnicima, Književne novine, 2006, 1136:18.

2007.
Milijana Belančić, Razmicanje vremena, Luča (Subotica), 2007, 1: 99-101.
Pavle Ilić, Svi stvaralački potencijali Stojana Berbera, Matica srpska (Novi Sad), 2007, 479, 3: 464 - 469.
Zoran M. Mandić, Govor pregleda jednog književnog opusa, Srpska vila (Bijeljina), 2007,25:160-161.

2008.
Ljubica Popović-Bjelica, Tragom novih seoba, u knjizi „Reč posle, opet“, Prometej, Novi Sad, 2008, 44-47.
Ljubica Popović-Bjelica, Tragom velikana, u knjizi „Reč posle, opet“, Prometej, Novi Sad, 119-124.



Vaso Milinčević, Stojan Berber i Radovan Popović
(Sajam knjiga, Beograd, 2005)

Stojan Berber u antologijama i zbornicima poezije


1. Leleču zvona dečanska, Jugoslovenski pesnici o Kosovu, antologija, priredio Tode čolak, IZ “Veljko Vlahović”, Beograd, 1989.
2. Svetlosna izvorišta, somborsko pesništvo, priredio Stojan Berber, pesme Berberove odabrao Aleksandar Vladisavljević, Prosveta i Biblioteka 37 – Sombor, KUZ Slavija – Novi Sad, 1991.
3. Pesme o Krajini, priredila Marija Lazić, ID Krajina, Sombor, 1992.
4. Srpska severnjača, pesnici o Sentandreji, priredio Raša Perić, Papirus, Novi Sad, 1994.
5. Sveta gora sremska, priredio Raša Perić, Papirus, Novi Sad, 1994.
6. Pesnici o Srbiji, patriotski deklamator, priredio Raša Perić, Papirus, Novi Sad, 1995.
7. Ispod pupka dinja pukla, erotska poezija, priredio Milorad Milenković Šum, Knjižara “Teatar”, Zrenjanin, 1997.
8. Pohvala ljubavi (od Branka Miljkovića do Dragomira Brajkovića), priredio Pero Zubac, BMG, Beograd, 1997.
9. Spiritus medicorum, antologija poezije lekara, priredio Vladimir Jokanović, DOO “OR”, Novi Sad, 1998.
10. Hilandar, pesme o Hilandaru, izbor Raša Perić, Stražilovo (Irig), Novi Sad, 1998.
11. Kletva, Srbija, proleće 1999, pesme, priredio Moma Dimić, Udruženje književnika Srbije, Beograd, 1999.
12. Nebeski hram, zbornik pesama o Visokim Dečanima, priredio Milutin đuričković, Gnosos, Zemun, 2001.
13. Zemlja Ararata, Jermenija u srpskoj poeziji 20. veka (dvojezično izdanje), priredio Babken Simonjan, “Apolon”, Jerevan, 2002. 14. Sanjaš li, ljubavna poezija za laku noć, priredio Nenad Novaković, Besjeda i Bina, Banjaluka, 2003.
15. Pedeset srpskih pesnika, izbor Zoran M. Mandić, u Almanah za 2003. i 2004., Memorija Sombor– Kulturni centar Kolut – Efekt 1 Beočin, Sombor, 2003.
16. Stražilovo Crnjanskog, pesnici, priredio Luka Hajduković, Alfagraf, Novi Sad, 2003.
17. Zahvalno potomstvo, antologija,priredio Dušan čolović, Teagraf, Beograd, 2003.
18. Lirski bruj Šumadije, Antologija šumadijskih pesnika (1804-2004), priredio Dušan Stojković, Šumadijske metafore, Biblioteka grada Beograda, Biblioteka „Despot Stefan Lazarević“, Mladenovac, 2004.
19. Ozarenja, 255 srpskih pesnika, izbor i predgovor Milutin Lujo Danojlić, MLD, Beograd, 2004.
20. Lekari u savremenoj umetnosti Srbije, zbornik, priredio Vladimir Jokanović, Društvo lekara Vojvodine i "Bistrica", Novi Sad, 2005.
21. Medici pro arte, urednik Dušan Lalošević, DLV/SLD, Akademija medicinskih nauka SLD, Umetnička sekcija DLV/SLD, Novi Sad, 2007.
22.Uzdanja Prvom srpskom ustanku, antologija, priredio Dušan Čolović, Beograd, 2008.
23.Srpska poetska pletenica,2, sabrao Dejan Tomić, Prometej – Radio-televizija Vojvodine, Novi Sad, 2008.

Milica Grković, Dobrica ćosić, Vasilije Krestić i Stojan Berber
na tribini o Jovanu Raškoviću (Sombor, 1995)




Stojan Berber u leksikonima i enciklopedijama:

1. Ko je ko u Srbiji, Bibliofon, Beograd, 1991, 39.
2. Enciklopedija Novog Sada, Novi Sad, 1994.
3. Ilija Petrović, Lastari somborskog učiteljišta,   izdanje autora, Novi Sad, 2003,  36-46.
4. Poznati srpski lekari, priredila Milena Milanović, Beograd–Toronto, 2005, 73. 
5. Srpska porodična enciklopedija, Narodna knjiga i Politika, Beograd, 3. knjiga




Napisali o delu Stojana Berbera:


Miroslav Antić, pesnik, o knjizi Svetlosna izvorišta, 1975:
Ne znam kako se biraju pametni ljudi za zajednice kulture u nas, ali Sombor je dobro to izabrao. Sve je počelo, ako se tačno sećam, zbirkom pesama divnog i darovitog, rano preminulog poete i komuniste, borca i dečaka, brilijantnog majstora reči Radomira Drakulića, prošlog leta. Tada je formirana biblioteka “Golub” o čijoj sam sudbini brinuo: u prvom zamahu obećavala je ono što mi zovemo biserom pisane reči. Stojan Berber je daleko teže obavezao izdavača svojom antologijom. Tu se ne sme razvodnjiti kriterijum, ne sme se dogoditi ništa lošije. Ima, kažem, u tom Somboru, neko čudo, pa moramo da ga volimo i mi, što smo u njemu živeli malo, i oni koji su, baš kao što to kaže Brana Kupusinac u himni gradu, našli u njemu važnu stanicu svojih umornih godina. Dobro je što sam našao takvu knjigu. Kao da nam je neko poklonio jedan praznik da bude samo naš. Dobro je što postoje Svetlosna izvorišta.

Dr Spasoje Grahovac, pogovor knjizi Prah, 1996:
Pišući o univerzalnim temama, Stojan Berber je pokazao i svoje univerzalno obrazovanje. Njegova pesma za tumača hoće bolje znalce. Njegova širina ima savremenu, manje ili više metaforičnu poetsku formu koja iziskuje znatne misaone napore onih koji su joj okom i srcem okrenuti. Zbirkom Prah Stojan Berber se izdigao iznad sebe pesnički pređašnjeg i uglavnom poravnao sa našim najboljim savremenim pesničkim stvaraocima. U romanu Trifuneja Stojan Berber, svestrani i neumorni književni stvaralac, kazuje poraze srpske sudbine, koju oličava Trifun Vučković. Pričanje glavnog junaka je mahanje zamorenih (ali jakih) ruku. Njegovi zadržani tragovi nogu su ispovest koja peče i suzi. Jedan sumorni profil života pejzažiran je pojedinostima čiji su obrisi seoba napor za razumevanje i prihvatanje.

Dr Milica Grković, o antologiji Srpske junačke pesme Krajine, 1998:
Stojan Berber je ovom antologijom, na neki način, učinio dva korisna dela. S jedne strane, sakupio je pesme Krajine i na taj način tu Krajinu doveo među čitaoce, a s druge strane, ova antologija može da bude korisna svima koji su zaboravili junačke pesme, a još više deci koja treba prva svoja znanja da stiču i iz narodnih pesama, upravo onako kako su starije generacije to i radile.

Dr Miloš đorđević, o knjizi Barutni magacin , 1989:
Jedan plodan pesnik, u nizu onih kojima je medicina profesija, predstavlja nam se knjigom Barutni magacin, kao nekom svojom vrstom odabranih pesama. To je Stojan Berber (1942). To je knjiga koja (do)kazuje kontinuitet njegovog pesničkog trajanja koje se izražava već u deset knjiga pesama. Ali, to je i knjiga supstance njegovog poetičnog opredeljenja i stilsog izraza za jedan tip realizma prožetog i modernim metaforičnim govorom. Ta činjenica je ključ za razumevanje Berbera kao pesnika. Kada je reč o naslovu knjige - Barutni magacin on ima i realističku i psihološku dimenziju značenja istovremeno. Realizam je to što je Berber proživeo svoje stvarne ratne barutne magacine, potucajući se kao rob božji od nemila do nedraga diljem ove zemlje. Oni su bili njegovo utočište i luka spasa. Dakle, Barutni magacin je više od simbola i metafore. On izražava psihologiju drame i lomova u pesnikovoj duši i svesti, ali i preslikava sadržaj sveta u njima.

Dr Ljubomir Zuković, o knjizi Srpske junačke pesme, 1996:
Poznati pesnik i osvedočeni antologičar dr Stojan Berber napravio je uspeo i vrlo zanimljiv izbor naših srpskih narodnih pesama (Srpske junačke pesme), a izdvojio ih je u krugove “prema mestu dešavanja radnje”, s tim što su “kao mesto održavanja radnje uzete srpske zemlje (pokrajine ili oblasti)”. Isidora Sekulić je zaista bila u pravu kada je tvrdila da su naše narodne junačke pesme istovremeno naša istorija i naša geografija. Možda se to podelom pesama kakvu je napravio Stojan Berber najbolje da uočiti. S te strane Berberova podela je ne samo nova i zanimljiva nego i zaslužna za to što su neke pojave i osobine te poezije, koje su se u drugačijem rasporedu pesama manje primećivale, ili čak bile gotovo neprimetne, odjedanput dobile poseban smisao, značaj i značenje, gotovo izbile u prvi plan.


David Kecman, pesnik i književni kritičar,

o Ne snu, 1983:
U izdanju Narodne biblioteke “Karlo Bijelicki” ovih dana iz štampe je izašlo novo delo Stojana Berbera, književnika iz Sombora. Reč je o poetsko-proznom ostvarenju neuobičajenog imena Ne san. Sudbine ljudske u vremenu zla gde se svi putevi kreću između straha i neizvesnosti do prkosa i borbe za opstanak centralno su motivsko opredeljenje Ne sna – nove knjige Stojana Berbera, književnika iz Sombora. Delom provejava veliko, iskonsko pitanje: kako zlo dolazi u ljude, šta od njih čini, kakva to zverstva treba još da se dogode da bi ih ljudski rod jednom i zauvek shvatio kao konačnu, neponovljivu a trajnu opomenu. Zagledan u tragove stradalačkog hoda svoga naroda, Stojan Berber slika mozaikom lirskih zapisa odsjaje duboko preživljene tragike spoznate i shvaćene kao neminovnost kolektivnog identiteta. Zanimljiv je, prevashodno, način građenja ovog dela, iskustvo ovog književnika začetog, inače, u zbirci pesama Gorki vilajet (Sombor, 1978). Iza svake pesme sledi iskaz koji svojim sadržajem prevazilazi značajne komentare. Pomak u novom iskustvu prezentovan knjigom “Ne san” je u tome što do maksimuma razobličava nekad primetnu granicu između proznog i poetskog kazivanja. Iza pesme sa stihom u slobodnoj formi sledi poetsko-prozni zapis često zanimljiviji od pesme. Pesma je tu kao ulaznica u svet mnogo složenijeg doživljaja. Poetsko-prozna građa je razjašnjava, čini je bližom, komunikativnijom i svrsishodnijom. Zahvaljujući ovakvom stvaralačkom opredeljenju motivi rata i revolucije prezentovani su izvan klišea kojim je prezasićena naša književnost. Stilom vrsnog dokumentariste, Stojan Berber napisao je delo za koje mislimo da je najbolje ostvarenje u njegovom inače bogatom spisateljskom radu.

o knjizi Kob, 1991:
Istorija je jedan od trajnijih izazova poetskom stvaralaštvu Stojana Berbera, autora petnaestak zbirki pesama, poetskih zbornika, te knjige iz oblasti istorije i medicine. Stvaralački začetak ove niti, ili takvog stvaralačkog nauma, sadržan je zbirci Gorki vilajet (1978.god.), potpunije određenje doživljava u delu Ne san i Nebeska skela, ali nezaobilazna je i knjiga Koji me prate, u kojoj lirski pristup gorostasima, stožerima u kulturnoj i istorijskoj prošlosti srpskog naroda obiluje najpotpunijim lirskim poniranjem u “fenomen” Kostića bez kojih ni u jednom narodu nema sudbonosnijeg, a uspravnijeg hoda kroz vreme i prostor. Nova knjiga pesama Kob nije samo puki nastavak već osvojenog i vrednostima osvedočenog načina pevanja i mišljenja izazvanog savremenijim spoznajama događanja iz istorije. Uz sve to, zbirka Kob označava i izvesnu prekretnicu, i te kako bitnu za Berberov kreativni rukopis omeđen naumom poetskog osvetljavanja motiva “pronađenih” kako na stranicama istorije, tako i u kolektivnom pamćenju. Na stranicama zbirke Kob pesme su naslovljene imenima istorijskih ličnosti u vremenu od dolaska Slovena na Balkanu, stvaranja srpskog carstva, pa sve do kraja Prvog svetskog rata. To su kratke lirske forme, ponekad tek kroki umesto zaokruženog lirskog portreta, sažetijeg narativnog naboja u senčenju onog najbitnijeg (do simbola dovedenog) u sudbini, ili tek poimanju, s velike vremenske distance, istorijskog lika. U pesmu je ugrađeno upravo ono što ostalo u trajnijem sećanju naroda i što opstaje i izvan vremena u kome ličnost pripada. I nije to pretakanje (s)poznatog u lirski oblutak, koliko istovremeno i filozofska sublimacija generalisanog iskustva bez govora u rukavicama i za trenutačnu upotrebu.

o knjizi Vera i druge priče, 2001:
Svih jedanaest priča na stranicama ovog dela, kojim se obelodanjuje do sad malo znano stvaralačko umeće Stojana Berbera, poprišta su slutnji izazvanih stvarnim trenom, a istovremeno i novi, mogući trag otvoren naknadnim poniranjem centralnih likova naratora do dna svoje najdublje, najskrivenije intime. Priče ispovesti kojima se osvetljava, a time iz mnoštva izdvaja jedan lik dospeo svojom, ili voljom drugih, moćnih, perjanica zla, u jedan od Danteovih krugova Pakla. Sve se, lakoćom proznog iskaza, sa premisama lirskog, čime zrači intimna samoispovest, ostvaruje kao novi putokaz do nezaceljenih rana, kao poniranje bolom do središta ožiljaka, sve do središta vrtloga kojim i kad sve mine, makar i sećanjem, buja život prepun strasti, tihe sete, večnih nesmiraja. To se nizbrdicom tame iznova ukazuje, paklenim biografijama probuđene nove vertikale svetlosti. Pod novim plamom i novi tren, možda konačni, u svođenju računa svih urušenih sudbina. Draž ovih pripovetki upravo je u tome što sve u njima zrači istinom, poput života, ali i kao more, bunilo, san koji se nikom ne kazuje sve dok ne prođe izvesnost njegovog postvarenja. Istina, ili tek slutnja, svejedno, jer ničeg fantastičnijeg od stvarnosti u ljudskoj misli, u tom magičnom mikrokosmosu ne ima. Iščitavanje knjige “Vera i druge priče”, taj hod lavirintom tame, piščevim, ali i vlastitim Mrakovcem, dovršava se verom, ali i strepnjom, možda i nadom, kako je svaka u spletu od jedanaest kružnica doista “samo jedna od bezbroj verzija koje postoje”. Zarad pouzdanijih razjašnjenja, prepoznavanja onog paklenog među nama i u nama, valja nam se iznova vratiti Danteu Aligijeriju. Iznova Paklom hoditi.

Zoran Mandić, književni kritičar i pesnik, Predgovor knjizi izabranih pesama Pesme, 2002:
Poezija Stojana Berbera ispevana je u znaku složene intelektualne igre. U toj igri različitih estetičkih linija, čije struje, svaka za sebe, brane po jedan segment polisemičkog pesničkog govora, čitalac ne može da se otme utisku o oblikovanosti Berberove poezije iznutra onom vrstom idiosinkrazije koja angažovanim pesnicima njegovog profila ne obezbeđuje, samo jezičku i emotivnu energiju, nego i poseban stimulans za tumačenje svakidašnjice. I pokretanje onih pitanja o prošlosti, naročito svog Srpskog naroda, kao neumitnoj, opštoj i nezaobilaznoj prethodnici svakodnevlja koja ne može da zabeleži ni statistika ni logika. Takav oblik pesničke igre zahteva od njegovog tvorca nesporni talenat, tanan ukus i sigurnu kulturu, bez čijeg trojstva nema imaginacije, niti nadilaženja i preticanja stvarnosti. Vrlina Berberove pesničke imaginacije, koja ne oskudeva: ni u nespornom talentu, ni u tananom ukusu, ni u sigurnoj kulturi, ne iskazuje se, samo, kroz moć produkovanja disparatnih pesničkih slika i njihovih složenijih poklapanja sa nizom životnih i istorijskih činjenica, već i u potrebi za izmirenjem strasti i njenih usijanja za životom sa, kako bi to slikovito i filozofski formulisao Andre Žid, raspoloživošću koja omogućuje čoveku da sve prihvati, sve voli i sve razume, a da ne poklekne uticaju predrasuda.

Milan Nenadić, pesnik, o knjizi Pukotina, 1984:
Vrednost ovih stihova je u njihovoj konciznosti, ogoljenosti, svedenosti izraza. Berber je na otvoren, neklišetiziran način skinuo skramu, uzvišen oreol sa onog što uslovno nazivamo ljubavnom poezijom. Bez patetike i nepotrebnog moralisanja, on je sebi stavio u zadatak da progovori, pesnički, ali i ljudski neposredno, o onome što dvoje ljudi u ljubavnom zanosu i grču može jedno drugom da “saopšti”. I uspeo je da uhvati upravo stanje duha u trenutku rasapa dva bića koja se vole. Navodimo pesmu 26.A (“Poslednjom snagom”): “Poslednjom snagom (gnjuram se u međunožje) koje miriše (na rajske vrtove) na vrtove vavilonske (tako je) slutim (mirisala Semiramida) tako pod jezikom Antonija (dahtala) Kleopatra”. Šta jedino može da bude mana ovoj knjizi? To što se vidi da je ispevana u jednom dahu i da neke pesme nemaju onu iskrenost i lepotu za koju se pesnik, očigledno, zalaže. Pa ipak je ova knjiga Stojana Berbera specifična u svom žanru i posebna u celokupnom našem ljubavnom pesništvu novijeg vremena. čitali smo je sa radošću.

Dr Tomislav Cvetković, o knjizi Izabrane pesme, 1987.
Stojan Berber je zanimljiva pojava u vojvođanskoj i jugoslovenskoj literaturi. Obeležena je pre svega izuzetnom plodnošću, stvaralačkim nervom i snažnim literarnim i kreativnim opusom. A uz to se ogleda i u brojnim drugim područjima: kao novinar, naučni radnik, kao antologičar, kao kritičar, kao esteta koji piše o likovnim pojavama u našoj sredini. Tako se javlja i knjiga Izabrane pesme.

Mr Ljubica Popović-Bjelica, 1988:
Ako se povedemo za mišljenjem Pola Elijara “da je najbolji izbor pesama onaj koji se pravi za samog sebe” čini se da su i Radivoj Stokanov i David Kecman kao priređivači najnovijih naslova Stojana Berbera (Izabrane pesme; Barutni magacin) duboko i znalački zašli u opseg Berberovih poetskih tema, uočavajući njegov pesnički postupak, a time kao da su ga i jače zaokruživali u sebi. Naime, i sami su se našli u preispitavanju i odgonetanju uvek primamljivih antologijskih izazova, markirajući pri tom ključne momente Berberovog sazrevanja. Pomenutim knjigama, izborima iz već publikovanih rukopisa, kao i mnogim od predhodnih (Gorki vilajet, Koji me prate, Ljub, Rusalke, i druge), Berbera bismo mogli svrstati u one pesnike koji pobuđuju radoznalost čitalačke publike okrenute stihovima sna, ali i zbilje, novijim misaonim iskustvima, koje pažljivi čitalac ne retko kao svoje naseljava u sebe.

Mileta Radovanović, o knjizi Lament, 1998:
Veliko i raznovrsno književno delo Miloša Crnjanskog izaziva, što će sigurno i nadalje činiti, posebnu pažnju književne teorije i kritike. Dešava se, međutim, i nešto ne sasvim uobičajeno i često kada je reč o velikanima naše kulture i umetnosti. Poslednjih godina nastalo je nekoliko dramskih tekstova koji se bave životom, sudbinom, ljudskim i stvaralačkim likom Miloša Crnjanskog. Izazovu ovog dramatičnog života, posve neobične sudbine i raznovrsnog a grandioznog dela, nije odoleo ni Stojan Berber. Berberova drama Lament nosi podnaslov Život i smrt Miloša Crnjanskog, što je očigledno precizna i tačna odrednica. Stojan Berber pokazuje izuzetno poznavanje života Miloša Crnjanskog, životne i stvaralačke njegove biografije, ali i pravi smisao za tumačenje njegove sudbine, karaktera, umetničkih, političkih i životnih ideja i principa, puno razumevanja njegovog višeslojnog dela. Berber, ipak, nije podlegao biografskom detaljisanju i sitničavosti. Treba dakle, naglasiti: to što je autor poštovao bitne činjenice iz života velikog pisca, što se kada je reč o književnim i političkim susretima i druženjima, o idejama Miloša Crnjanskog nije prepustio proizvoljnostima – uopšte nije sputalo imaginaciju i stvaralačku slobodu ovog dramskog teksta. Iz čina u čin, a ima ih tri, iz pojave u pojavu, a više ih je od pedeset, raste, otkriva nam se i razotkriva taj čudesno talentovani i svestrani i, uprkos svim nedaćama i vihorima kroz koje je prolazio, raskošno ostvareni Crnjanski. Ali, istovremeno, i njegova nepresušna radoznalost, neukrotivost njegovog karaktera. On je lucidan i duhovit, opor ali melanholičan. Žestok je i neobuzdan u skoro svim prilikama i situacijama, žestok, strastan i odan u ljubavi i prijateljstvu, beskompromisan u političkim i nacionalnim opredeljenjima, u umetničkim i književnim idejama, neumoljiv u sporenjima, obračunima i nepristajanjima. Posebno mesto u drami imaju dijalozi s Ivom Andrićem, Slobodanom Jovanovićem, Milanom Stojadinovićem i Cincar-Markovićem. Oni joj finim građenjem i nijansiranjem ideja, shvatanja i odnosa, daju posebnu draž.

Saša Radojčić, o knjizi Crnjanski – prolegomena za patografiju, 2002:
Ličnost i delo velikog srpskog književnika Miloša Crnjanskog predstavlja, po svemu sudeći, jedno od težišnih interesovanja Stojana Berbera. Posle zapažene drame "Lament" koja tematizuje jedan segment života Miloša Crnjanskog, Berber se pojavljuje s knjigom intrigantnog naslova i još intrigantnijeg sadržaja – “Crnjanski – prolegomena za patografiju”. U pitanju je neka vrsta biografije Crnjanskog. Ali ne samo i ne u prvom redu biografije, ukoliko pod tim izrazom shvatamo vremenskom hodu saobražen životopis. Berberova ambicija je znatno iznad pukog pribiranja spoljašnjih manifestacija života velikog pisca; on hoće da zadre u njegov unutrašnji život, u njegove dubinske motivacije, konačno u sam sklop piščeve ličnosti, koji je “odgovoran” ne samo za život, već i za delo. Moglo bi se reći da čitav Berberov rukopis predstavlja polemiku sa “slučajem komedijantom” Miloša Crnjanskog, kojim veliki pisac u svojim autobiografskim spisima i izjavama nastoji da “objasni” ovu ili onu epizodu svoga života, ovaj ili onaj obrt sudbine.

Dr Nikola Strajnić, predgovor za knjigu Lazin breg, 2002:
Pesme Stojana Berbera, sakupljene u ovoj knjizi (Izabrane pesme, Krovovi, Sremski Karlovci, 1977) predstavljaju,pre svega, svedočanstvo o pesnikovom razvoju, o najskrivenijim zakutcima njegovog duha, kao i o uvek ponovnom i nikad dovoljnom iskušavanju magije jezika i moći pesničke imaginacije. Jezik se u pesništvu ovoga pesnika ne pojavljuje tek kao semeia, kao nešto što pokazuje nešto, već kao homoiomata, kao nešto što nalikuje na nešto. Pa i to nalikovanje nije prosto nalikovanje proizvedeno, na primer, pomoću speculuma, ogledala. To nalikovanje je više od toga i to utoliko što se u njemu poistovećuje ono što nalikuje sa onim na što nalikuje. To znači da pesnik Stojan Berber ono što – kao što je navodio Aristotel u spisu Peri hermeneias, O tumačenju – “ u duši postoji kao strast” naprosto ne prenosi u jezik kao sredstvo, nego tom strašću svoje duše pronalazi strast jezika samog.


Dobrica ćosić i Stojan Berber
(Sombor, 2005)



Sa akademikom Jovanom Raškovićem
na Skupštini SDS Srbije (Beograd, 1991)



Otvaranje prvog Salona knjiga u Novom Sadu
- sa Boškom Petrovićem (1995)



Sa Stefanom Milenkovićem
u poseti Gradskoj biblioteci(Sombor, 1996)



Tribina u Zrenjaninu posvećena Jovanu Raškoviću (1996)
- zdesna ulevo : Vasilije Krestić, Milica Grković
i Budmir Košutić



Protestni skup pisaca
- David Kecman, Milenko Popić, Saša Radojčić,
Stojan Berber, Miodrag Milenović i Zoran M. Mandić
(Sombor, 1997)



U Udruženju književnika Srbije govori
o delu S. Berbera akademik Lj. Zuković
(Beograd,2003)



Božidar Kovaček, Saša Radojčić, Stojan Berber i Ivan Negrišorac
- Osnivačka skupština Udruženja članova
i prijatelja Matice srpske
u Somboru (2003)



S. Berber, M.Kneževic, M. Egeric,
Lj. Zukovic, M. Grkovic, M. Vuksanovic
(Okrugli sto o Stojanu Berberu,
Pedagoški fakultet,
Sombor, 2006)




povratak na vrh
2 od 2